elvis dolic - kratke priče - zbirka "slug.crasher" 2011

1. MENZA

....ponedjeljak ujutro...stojim u redu i čekam da
dođem do tacne...dodjem do tacne, uzmem je i
stavim na traku i na nju položim bon...polako se
krechem prema kuharici koja dijeli porcije...jako
polako jer u restoranu ima 300% više ljudi nego im je
kapacitet kuhinje.....uzimam porciju koja se ponavlja
non-stop, neprekidno, spojeno, svaki božiji dan
zajedno sa možda još nekih 4-5 jela (riba, grah, pire,
gulaš, ma užas živi a meso sumnjivo, sumnjivo, bog zna
ko to kolje i šta kolje...al to i onako izbjegavam
maksimalno), koja su tu već godinu dana non
stop...nepromjenjeno...ali svake sedmice isto...sve
isto...nema promjene...nikakvog ukusa...radnici
jedu...gutaju...ma nema tu ni vitamina
...ničega....smeće......uzimam salatu koja je
uvijek ista...kupus i paradajz...ali uvijek
ista...ista...ista...osim što je zimi kupus
ukiseljen.....i nema paradajza....već mi se gadi
i jedno i drugo....prilazim momku koji dijeli
kašike/viljuške i vekne....i on mi ne da moju
kašiku/viljušku i pecivo...moj bon je na tacni...on
klima glavom....kaže: ne može! Pita me: imaš li plavi
bon?... kažem: nemam imam ovaj zeleni! U chemu je
problem? Kakav plavi bon? On kaže: moraš imat plavi! I
vidim da se jadnik sjebo i da mu je nezgodno...kažem:
kakav plavi, ja imam samo ove zelene! Ne kontam! Daj
mi da jedem! Kaže on: ne mogu da ti dam ako nemaš
plavi! I fakat vidim da mu je nezgodno...ma
čovječe otkud plavi! Kakav plavi! Otkad to? Kaže
on: pa od petka....kako od petka kažem ja....ma jebo
te plavi bon i država i taj restoran...popizdim i
odem.....gladan....al bolje bit gladan nego da mi jebu
mozak.....


E sad u principu ovo je posljednji slučaj od
barem stotinjak u ovih mojih 300 tinjak dana kako
radim u mašini.....u sistemu...u kompaniji.....vi da
znate koji je to kretenizam......pa to je van
pameti...e sad sve je to pichkin dim da mi ovi
matori stalno ne govore šuti! šuti! šuti! ŠUTI! Ma nek
vam mater šuti! Svi samo šute...dok nas majmuni jebu
svi šute...cijeli život svi šute....pa šta šutite
pichke...koji vam je kurac...čega se
bojite....ovaj uzima pare preko mojih leđa a ja
da šutim...ovaj mi servira smeće u tanjir za moje
pare a ja da šutim....sjebali su mi majmuni sve šanse
za napredak u životu, nemam stana, nemam staža, nemam
školu nemam jebeno ništa a trebam da šutim...pa dobro
kako vas nije stid svoje sopstvene djece.....pa njima
ste ostavili robovlasništvo da mu služe....učili
ste nas da je robovlasništvo postojalo u grčkoj i
šta ja znam prije 2000 godina i onda da je stoka
američka imala robove do prije 100 godina i da se
to ukinulo....e pa nije pizda vam materina...lažu vas
...svi ste robovi, svi, svi.....i što je najgore....i
ja s vama....rob...robijaš...eto


Recimo ovako...kad bi ovo bila predstava ja bi prest'o
ić' u pozorište odavno....mislim da se ljudska
vrsta definitivno zajebala onog momenta kad je sišla
sa grane....onom prvom koji je siš'o treba mu noge
polomit...

I onda mi neko pomene kulturu, umjetnost,
angažovanost....ma kakve trice i kuchine....pa ovo
nije ni srednji vijek..svijest na nivou koji i ne
postoji u ovoj dimenziji.....turbo
seljakju-kluks-klan.....nemamo šanse...popušili smo u
startu...jedina je istina da su nas lagali...i tako
pizdim...urlam...pišem...serem...

Al poslije par sati stomak kruli...glad...a valja
radit'...a nemoš' nigdje ništa kupit' osim u tom
restoranu iz pakla...monopol...a i da mogu đaba
mi kad nemam ni prebijene jer je 17ti a u ovoj usranoj
sredini to je visok datum...jer su plate mjesechne
više dnevnice u nekoj normalnoj zemlji nego plate...i
šta radim...idem...posudim plavi bon....i uzmem da
jedem....prijatno stoko!