1. MENZA ....ponedjeljak ujutro...stojim u redu i čekam da dođem do tacne...dodjem do tacne, uzmem je i stavim na traku i na nju položim bon...polako se krechem prema kuharici koja dijeli porcije...jako polako jer u restoranu ima 300% više ljudi nego im je kapacitet kuhinje.....uzimam porciju koja se ponavlja non-stop, neprekidno, spojeno, svaki božiji dan zajedno sa možda još nekih 4-5 jela (riba, grah, pire, gulaš, ma užas živi a meso sumnjivo, sumnjivo, bog zna ko to kolje i šta kolje...al to i onako izbjegavam maksimalno), koja su tu već godinu dana non stop...nepromjenjeno...ali svake sedmice isto...sve isto...nema promjene...nikakvog ukusa...radnici jedu...gutaju...ma nema tu ni vitamina ...ničega....smeće......uzimam salatu koja je uvijek ista...kupus i paradajz...ali uvijek ista...ista...ista...osim što je zimi kupus ukiseljen.....i nema paradajza....već mi se gadi i jedno i drugo....prilazim momku koji dijeli kašike/viljuške i vekne....i on mi ne da moju kašiku/viljušku i pecivo...moj bon je na tacni...on klima glavom....kaže: ne može! Pita me: imaš li plavi bon?... kažem: nemam imam ovaj zeleni! U chemu je problem? Kakav plavi bon? On kaže: moraš imat plavi! I vidim da se jadnik sjebo i da mu je nezgodno...kažem: kakav plavi, ja imam samo ove zelene! Ne kontam! Daj mi da jedem! Kaže on: ne mogu da ti dam ako nemaš plavi! I fakat vidim da mu je nezgodno...ma čovječe otkud plavi! Kakav plavi! Otkad to? Kaže on: pa od petka....kako od petka kažem ja....ma jebo te plavi bon i država i taj restoran...popizdim i odem.....gladan....al bolje bit gladan nego da mi jebu mozak..... E sad u principu ovo je posljednji slučaj od barem stotinjak u ovih mojih 300 tinjak dana kako radim u mašini.....u sistemu...u kompaniji.....vi da znate koji je to kretenizam......pa to je van pameti...e sad sve je to pichkin dim da mi ovi matori stalno ne govore šuti! šuti! šuti! ŠUTI! Ma nek vam mater šuti! Svi samo šute...dok nas majmuni jebu svi šute...cijeli život svi šute....pa šta šutite pichke...koji vam je kurac...čega se bojite....ovaj uzima pare preko mojih leđa a ja da šutim...ovaj mi servira smeće u tanjir za moje pare a ja da šutim....sjebali su mi majmuni sve šanse za napredak u životu, nemam stana, nemam staža, nemam školu nemam jebeno ništa a trebam da šutim...pa dobro kako vas nije stid svoje sopstvene djece.....pa njima ste ostavili robovlasništvo da mu služe....učili ste nas da je robovlasništvo postojalo u grčkoj i šta ja znam prije 2000 godina i onda da je stoka američka imala robove do prije 100 godina i da se to ukinulo....e pa nije pizda vam materina...lažu vas ...svi ste robovi, svi, svi.....i što je najgore....i ja s vama....rob...robijaš...eto Recimo ovako...kad bi ovo bila predstava ja bi prest'o ić' u pozorište odavno....mislim da se ljudska vrsta definitivno zajebala onog momenta kad je sišla sa grane....onom prvom koji je siš'o treba mu noge polomit... I onda mi neko pomene kulturu, umjetnost, angažovanost....ma kakve trice i kuchine....pa ovo nije ni srednji vijek..svijest na nivou koji i ne postoji u ovoj dimenziji.....turbo seljakju-kluks-klan.....nemamo šanse...popušili smo u startu...jedina je istina da su nas lagali...i tako pizdim...urlam...pišem...serem... Al poslije par sati stomak kruli...glad...a valja radit'...a nemoš' nigdje ništa kupit' osim u tom restoranu iz pakla...monopol...a i da mogu đaba mi kad nemam ni prebijene jer je 17ti a u ovoj usranoj sredini to je visok datum...jer su plate mjesechne više dnevnice u nekoj normalnoj zemlji nego plate...i šta radim...idem...posudim plavi bon....i uzmem da jedem....prijatno stoko!
Sunday, March 6, 2011
elvis dolic - kratke priče - zbirka "slug.crasher" 2011
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment